зако́нчить закончить

verboperfectivo

Significados

  1. acabarдовести до конца; кончить что-либо
  2. terminarдовести до конца; кончить что-либо

Conjugación

Futuro
язако́нчу
тызако́нчишь
он / она / онозако́нчит
мызако́нчим
вызако́нчите
онизако́нчат
Pasado
Masculinoзако́нчил
Femeninoзако́нчила
Neutroзако́нчило
Pluralзако́нчили
Imperativo
Singularзако́нчи
Pluralзако́нчите

Participios

presentepasado
Activo—зако́нчивший
Pasivo—зако́нченный
presentepasado
Gerundios—зако́нчив, закончивши

Palabras relacionadas

Sinónimos