зако́нчиться
verboperfectivo
Par de aspecto зака́нчиватьсяterminarse; acabarse
Significados
- terminar, acabarse
- terminar
Conjugación
| Futuro | |
|---|---|
| я | зако́нчусь |
| ты | зако́нчишься |
| он / она / оно | зако́нчится |
| мы | зако́нчимся |
| вы | зако́нчитесь |
| они | зако́нчатся |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | зако́нчился |
| Femenino | зако́нчилась |
| Neutro | зако́нчилось |
| Plural | зако́нчились |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | зако́нчись |
| Plural | зако́нчитесь |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | — | зако́нчившийся |
| Pasivo | — | — |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | — | зако́нчась, зако́нчившись |

