прико́нчить
verboperfectivo
Par de aspecto прика́нчиватьrematar
Significados
- acabarубить
Conjugación
| Futuro | |
|---|---|
| я | прико́нчу |
| ты | прико́нчишь |
| он / она / оно | прико́нчит |
| мы | прико́нчим |
| вы | прико́нчите |
| они | прико́нчат |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | прико́нчил |
| Femenino | прико́нчила |
| Neutro | прико́нчило |
| Plural | прико́нчили |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | прико́нчи |
| Plural | прико́нчите |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | — | прико́нчивший |
| Pasivo | — | прико́нченный |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | — | прико́нчив, прикончивши |