прико́нчить прикончить

verboperfectivo

Significados

  1. acabarубить

Conjugación

Futuro
яприко́нчу
тыприко́нчишь
он / она / оноприко́нчит
мыприко́нчим
выприко́нчите
ониприко́нчат
Pasado
Masculinoприко́нчил
Femeninoприко́нчила
Neutroприко́нчило
Pluralприко́нчили
Imperativo
Singularприко́нчи
Pluralприко́нчите

Participios

presentepasado
Activo—прико́нчивший
Pasivo—прико́нченный
presentepasado
Gerundios—прико́нчив, прикончивши