поко́нчить
verboperfectivo
Significados
- terminarзавершить
- acabarзавершить
- dar finзавершить
- terminar, dar fin
Conjugación
| Futuro | |
|---|---|
| я | поко́нчу |
| ты | поко́нчишь |
| он / она / оно | поко́нчит |
| мы | поко́нчим |
| вы | поко́нчите |
| они | поко́нчат |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | поко́нчил |
| Femenino | поко́нчила |
| Neutro | поко́нчило |
| Plural | поко́нчили |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | поко́нчи |
| Plural | поко́нчите |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | — | поко́нчивший |
| Pasivo | — | поко́нченный |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | — | поко́нчив, покончивши |
