зака́нчивать
verboimperfectivo
Par de aspecto зако́нчитьacabar; terminar
Significados
- completar
- terminar
- acabar
- terminar, acabar
Conjugación
| Presente | |
|---|---|
| я | зака́нчиваю |
| ты | зака́нчиваешь |
| он / она / оно | зака́нчивает |
| мы | зака́нчиваем |
| вы | зака́нчиваете |
| они | зака́нчивают |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | зака́нчивал |
| Femenino | зака́нчивала |
| Neutro | зака́нчивало |
| Plural | зака́нчивали |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | зака́нчивай |
| Plural | зака́нчивайте |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | зака́нчивающий | зака́нчивавший |
| Pasivo | зака́нчиваемый | — |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | зака́нчивая | зака́нчивав, заканчивавши |
