уверя́вший
adjetivo
Significados
- que aseguraba, que convencía
Declinación
| Caso | Masculino | Neutro | Femenino | Plural |
|---|---|---|---|---|
| Nominativo | уверя́вший | уверя́вшее | уверя́вшая | уверя́вшие |
| Genitivo | уверя́вшего | уверя́вшего | уверя́вшей | уверя́вших |
| Dativo | уверя́вшему | уверя́вшему | уверя́вшей | уверя́вшим |
| Acusativo | уверя́вшего, уверя́вший | уверя́вшее | уверя́вшую | уверя́вших, уверя́вшие |
| Instrumental | уверя́вшим | уверя́вшим | уверя́вшей, уверя́вшею | уверя́вшими |
| Preposicional | уверя́вшем | уверя́вшем | уверя́вшей | уверя́вших |