утвержда́ть
verboimperfectivo
Par de aspecto утверди́тьaprobar; ratificar, afianzar
Significados
- afirmar
- asegurar
Conjugación
| Presente | |
|---|---|
| я | утвержда́ю |
| ты | утвержда́ешь |
| он / она / оно | утвержда́ет |
| мы | утвержда́ем |
| вы | утвержда́ете |
| они | утвержда́ют |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | утвержда́л |
| Femenino | утвержда́ла |
| Neutro | утвержда́ло |
| Plural | утвержда́ли |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | утвержда́й |
| Plural | утвержда́йте |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | утвержда́ющий | утвержда́вший |
| Pasivo | утвержда́емый | — |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | утвержда́я | утверждав, утверждавши |

