происходи́ть
verboimperfectivo
Par de aspecto произойти́suceder; originarse
Significados
- ocurrirслучаться, иметь место
- sucederслучаться, иметь место
Conjugación
| Presente | |
|---|---|
| я | происхожу́ |
| ты | происхо́дишь |
| он / она / оно | происхо́дит |
| мы | происхо́дим |
| вы | происходи́те |
| они | происхо́дят |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | происходи́л |
| Femenino | происходи́ла |
| Neutro | происходи́ло |
| Plural | происходи́ли |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | происходи́ |
| Plural | происходи́те |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | происходя́щий | происходи́вший |
| Pasivo | — | — |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | происходя́ | происходи́в, происходивши |




