страх
संज्ञापुल्लिंगनिर्जीव
अर्थ
- डरсостояние крайней тревоги и беспокойства от испуга, от грозящей или ожидаемой опасности; боязнь, ужас
कारक रूप
| कारक | एकवचन | बहुवचन |
|---|---|---|
| कर्ता (Nominative) | стра́х | стра́хи |
| संबंध (Genitive) | стра́ха | стра́хов |
| संप्रदान (Dative) | стра́ху | стра́хам |
| कर्म (Accusative) | стра́х | стра́хи |
| करण (Instrumental) | стра́хом | стра́хами |
| अधिकरण (Prepositional) | стра́хе | стра́хах |




