ко́нчиться
verboperfectivo
Par de aspecto конча́тьсяacabar; terminar
Significados
- acabarseзавершиться
- consumirseзавершиться
- fallecerумереть
- fenecerумереть
- morirумереть
- terminarseзавершиться
Conjugación
| Futuro | |
|---|---|
| я | ко́нчусь |
| ты | ко́нчишься |
| он / она / оно | ко́нчится |
| мы | ко́нчимся |
| вы | ко́нчитесь |
| они | ко́нчатся |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | ко́нчился |
| Femenino | ко́нчилась |
| Neutro | ко́нчилось |
| Plural | ко́нчились |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | ко́нчись |
| Plural | ко́нчитесь |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | — | ко́нчившийся |
| Pasivo | — | — |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | — | ко́нчась, ко́нчившись |
