конча́ться
verboimperfectivo
Par de aspecto ко́нчитьсяacabarse; consumirse
Significados
- acabarпрекращаться
- terminarпрекращаться
Conjugación
| Presente | |
|---|---|
| я | конча́юсь |
| ты | конча́ешься |
| он / она / оно | конча́ется |
| мы | конча́емся |
| вы | конча́етесь |
| они | конча́ются |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | конча́лся |
| Femenino | конча́лась |
| Neutro | конча́лось |
| Plural | конча́лись |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | конча́йся |
| Plural | конча́йтесь |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | конча́ющийся | конча́вшийся |
| Pasivo | — | — |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | конча́ясь | кончавшись |
