заму́чивший замучивший

adjetivo

Significados

  1. que atormentó, que agotó

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoзаму́чившийзаму́чившеезаму́чившаязаму́чившие
Genitivoзаму́чившегозаму́чившегозаму́чившейзаму́чивших
Dativoзаму́чившемузаму́чившемузаму́чившейзаму́чившим
Acusativoзаму́чившего, заму́чившийзаму́чившеезаму́чившуюзаму́чивших, заму́чившие
Instrumentalзаму́чившимзаму́чившимзаму́чившей, заму́чившеюзаму́чившими
Preposicionalзаму́чившемзаму́чившемзаму́чившейзаму́чивших

заму́чить замучить

verboperfectivo

Significados

  1. torturar, atormentar

Conjugación

Futuro
язаму́чу
тызаму́чишь
он / она / онозаму́чит
мызаму́чим
вызаму́чите
онизаму́чат
Pasado
Masculinoзаму́чил
Femeninoзаму́чила
Neutroзаму́чило
Pluralзаму́чили
Imperativo
Singularзаму́чь
Pluralзаму́чьте

Participios

presentepasado
Activo—заму́чивший
Pasivo—заму́ченный
presentepasado
Gerundios—заму́чив, замучивши