заму́чивать
verboimperfectivo
Par de aspecto заму́читьtorturar, atormentar
Significados
- atormentar, agotar, fastidiar
Conjugación
| Presente | |
|---|---|
| я | заму́чиваю |
| ты | заму́чиваешь |
| он / она / оно | заму́чивает |
| мы | заму́чиваем |
| вы | заму́чиваете |
| они | заму́чивают |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | заму́чивал |
| Femenino | заму́чивала |
| Neutro | заму́чивало |
| Plural | заму́чивали |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | заму́чивай |
| Plural | заму́чивайте |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | заму́чивающий | заму́чивавший |
| Pasivo | заму́чиваемый | — |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | заму́чивая | заму́чивав, заму́чивавши |