бурча́ть бурчать

verboimperfectivo

Significados

  1. gruñir, refunfuñar

Conjugación

Presente
ябурчу́
тыбурчи́шь
он / она / онобурчи́т
мыбурчи́м
выбурчи́те
онибурча́т
Pasado
Masculinoбурча́л
Femeninoбурча́ла
Neutroбурча́ло
Pluralбурча́ли
Imperativo
Singularбурчи́
Pluralбурчи́те

Participios

presentepasado
Activoбурча́щийбурча́вший
Pasivo——
presentepasado
Gerundiosбурча́бурчав, бурчавши

Palabras relacionadas