согласи́ть
verbperfective
Aspect partner соглаша́тьto agree
Meanings
- to agree, reconcile, bring into agreement
Conjugation
| Future | |
|---|---|
| я | соглашу́ |
| ты | согласи́шь |
| он / она / оно | согласи́т |
| мы | согласи́м |
| вы | согласи́те |
| они | соглася́т |
| Past | |
|---|---|
| Masculine | согласи́л |
| Feminine | согласи́ла |
| Neuter | согласи́ло |
| Plural | согласи́ли |
| Imperative | |
|---|---|
| Singular | согласи́ |
| Plural | согласи́те |
Participles
| present | past | |
|---|---|---|
| Active | — | согласи́вший |
| Passive | — | соглашённый |
| present | past | |
|---|---|---|
| Verbal adverbs | — | согласив, согласивши |