соглаша́ть
verbimperfective
Aspect partner согласи́тьto agree, reconcile, bring into agreement
Meanings
- to agree
Conjugation
| Present | |
|---|---|
| я | соглаша́ю |
| ты | соглаша́ешь |
| он / она / оно | соглаша́ет |
| мы | соглаша́ем |
| вы | соглаша́ете |
| они | соглаша́ют |
| Past | |
|---|---|
| Masculine | соглаша́л |
| Feminine | соглаша́ла |
| Neuter | соглаша́ло |
| Plural | соглаша́ли |
| Imperative | |
|---|---|
| Singular | соглаша́й |
| Plural | соглаша́йте |
Participles
| present | past | |
|---|---|---|
| Active | соглашающий | соглашавший |
| Passive | соглашаемый | — |
| present | past | |
|---|---|---|
| Verbal adverbs | соглашая | соглашав, соглашавши |