уполномо́чить
verboperfectivo
Par de aspecto уполномо́чиватьacreditar; autorizar, facultar
Significados
- autorizarfor something-на что
Conjugación
| Futuro | |
|---|---|
| я | уполномо́чу |
| ты | уполномо́чишь |
| он / она / оно | уполномо́чит |
| мы | уполномо́чим |
| вы | уполномо́чите |
| они | уполномо́чат |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | уполномо́чил |
| Femenino | уполномо́чила |
| Neutro | уполномо́чило |
| Plural | уполномо́чили |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | уполномо́чь |
| Plural | уполномо́чьте |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | — | уполномо́чивший |
| Pasivo | — | уполномо́ченный |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | — | уполномо́чив, уполномочивши |