уполномо́чивать
verboimperfectivo
Par de aspecto уполномо́читьautorizar
Significados
- acreditar
- autorizar, facultar
- autorizar, facultarfor something-на что
Conjugación
| Presente | |
|---|---|
| я | уполномо́чиваю |
| ты | уполномо́чиваешь |
| он / она / оно | уполномо́чивает |
| мы | уполномо́чиваем |
| вы | уполномо́чиваете |
| они | уполномо́чивают |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | уполномо́чивал |
| Femenino | уполномо́чивала |
| Neutro | уполномо́чивало |
| Plural | уполномо́чивали |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | уполномо́чивай |
| Plural | уполномо́чивайте |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | уполномо́чивающий | уполномо́чивавший |
| Pasivo | уполномо́чиваемый | — |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | уполномо́чивая | уполномочивав, уполномочивавши |