уполномо́чивший уполномочивший

adjetivo

Significados

  1. que ha autorizado, que ha facultado

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoуполномо́чившийуполномо́чившееуполномо́чившаяуполномо́чившие
Genitivoуполномо́чившегоуполномо́чившегоуполномо́чившейуполномо́чивших
Dativoуполномо́чившемууполномо́чившемууполномо́чившейуполномо́чившим
Acusativoуполномо́чившего, уполномо́чившийуполномо́чившееуполномо́чившуюуполномо́чивших, уполномо́чившие
Instrumentalуполномо́чившимуполномо́чившимуполномо́чившей, уполномо́чившеюуполномо́чившими
Preposicionalуполномо́чившемуполномо́чившемуполномо́чившейуполномо́чивших

уполномо́чить уполномочить

verboperfectivo

Significados

  1. autorizarfor something-на что

Conjugación

Futuro
яуполномо́чу
тыуполномо́чишь
он / она / оноуполномо́чит
мыуполномо́чим
выуполномо́чите
ониуполномо́чат
Pasado
Masculinoуполномо́чил
Femeninoуполномо́чила
Neutroуполномо́чило
Pluralуполномо́чили
Imperativo
Singularуполномо́чь
Pluralуполномо́чьте

Participios

presentepasado
Activo—уполномо́чивший
Pasivo—уполномо́ченный
presentepasado
Gerundios—уполномо́чив, уполномочивши

Palabras relacionadas