укореня́вшийся укоренявшийся

adjetivo

Significados

  1. que echaba raíces, que se afianzaba

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoукореня́вшийсяукореня́вшеесяукореня́вшаясяукореня́вшиеся
Genitivoукореня́вшегосяукореня́вшегосяукореня́вшейсяукореня́вшихся
Dativoукореня́вшемусяукореня́вшемусяукореня́вшейсяукореня́вшимся
Acusativoукореня́вшегося, укореня́вшийсяукореня́вшеесяукореня́вшуюсяукореня́вшихся, укореня́вшиеся
Instrumentalукореня́вшимсяукореня́вшимсяукореня́вшейся, укореня́вшеюсяукореня́вшимися
Preposicionalукореня́вшемсяукореня́вшемсяукореня́вшейсяукореня́вшихся

укореня́ться укореняться

verboimperfectivo

Significados

  1. echar raíces
  2. arraigar
  3. afianzarse, arraigarse
  4. echar raíces, arraigar

Conjugación

Presente
яукореня́юсь
тыукореня́ешься
он / она / оноукореня́ется
мыукореня́емся
выукореня́етесь
ониукореня́ются
Pasado
Masculinoукореня́лся
Femeninoукореня́лась
Neutroукореня́лось
Pluralукореня́лись
Imperativo
Singularукореня́йся
Pluralукореня́йтесь

Participios

presentepasado
Activoукореня́ющийсяукореня́вшийся
Pasivo——
presentepasado
Gerundiosукореня́ясьукоренявшись