укорени́ться
verboperfectivo
Par de aspecto укореня́тьсяechar raíces; arraigar
Significados
- arraigar
- echar raíces
- establecerse
Conjugación
| Futuro | |
|---|---|
| я | укореню́сь |
| ты | укорени́шься |
| он / она / оно | укорени́тся |
| мы | укорени́мся |
| вы | укорени́тесь |
| они | укореня́тся |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | укорени́лся |
| Femenino | укорени́лась |
| Neutro | укорени́лось |
| Plural | укорени́лись |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | укорени́сь |
| Plural | укорени́тесь |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | — | укорени́вшийся |
| Pasivo | — | — |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | — | укорени́вшись, укореня́сь |