случа́ться
verboimperfectivo
Par de aspecto случи́тьсяsuceder; ocurrir
Significados
- ocurrirпроисходить
- sucederпроисходить
Conjugación
| Presente | |
|---|---|
| я | случа́юсь |
| ты | случа́ешься |
| он / она / оно | случа́ется |
| мы | случа́емся |
| вы | случа́етесь |
| они | случа́ются |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | случа́лся |
| Femenino | случа́лась |
| Neutro | случа́лось |
| Plural | случа́лись |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | случа́йся |
| Plural | случа́йтесь |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | случа́ющийся | случа́вшийся |
| Pasivo | — | — |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | случа́ясь | случа́вшись |
