скола́чивать
verboimperfectivo
Par de aspecto сколоти́тьarmar a golpes, reunir
Significados
- unir clavando, reunir
Conjugación
| Presente | |
|---|---|
| я | скола́чиваю |
| ты | скола́чиваешь |
| он / она / оно | скола́чивает |
| мы | скола́чиваем |
| вы | скола́чиваете |
| они | скола́чивают |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | скола́чивал |
| Femenino | скола́чивала |
| Neutro | скола́чивало |
| Plural | скола́чивали |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | скола́чивай |
| Plural | скола́чивайте |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | скола́чивающий | скола́чивавший |
| Pasivo | скола́чиваемый | — |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | скола́чивая | сколачивав, сколачивавши |