прика́нчивать
verboimperfectivo
Par de aspecto прико́нчитьacabar
Significados
- rematar
Conjugación
| Presente | |
|---|---|
| я | прика́нчиваю |
| ты | прика́нчиваешь |
| он / она / оно | прика́нчивает |
| мы | прика́нчиваем |
| вы | прика́нчиваете |
| они | прика́нчивают |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | прика́нчивал |
| Femenino | прика́нчивала |
| Neutro | прика́нчивало |
| Plural | прика́нчивали |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | прика́нчивай |
| Plural | прика́нчивайте |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | прика́нчивающий | прика́нчивавший |
| Pasivo | приканчиваемый | — |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | прика́нчивая | приканчивав, приканчивавши |