отри́нутый отринутый

adjetivo

Significados

  1. rechazado

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoотри́нутыйотри́нутоеотри́нутаяотри́нутые
Genitivoотри́нутогоотри́нутогоотри́нутойотри́нутых
Dativoотри́нутомуотри́нутомуотри́нутойотри́нутым
Acusativoотри́нутыйотри́нутоеотри́нутуюотри́нутые
Instrumentalотри́нутымотри́нутымотри́нутойотри́нутыми
Preposicionalотри́нутомотри́нутомотри́нутойотри́нутых
Forma cortaотри́нутотри́нутоотри́нутаотри́нуты

отри́нуть отринуть

verboperfectivo

Significados

  1. rechazar

Conjugación

Futuro
яотри́ну
тыотри́нешь
он / она / оноотри́нет
мыотри́нем
выотри́нете
ониотри́нут
Pasado
Masculinoотри́нул
Femeninoотри́нула
Neutroотри́нуло
Pluralотри́нули
Imperativo
Singularотри́нь
Pluralотри́ньте

Participios

presentepasado
Activo—отри́нувший
Pasivo—отри́нутый
presentepasado
Gerundios—отри́нув, отринувши

Palabras relacionadas