обкури́вший обкуривший

adjetivo

Significados

  1. colocado, drogadofrom smoking

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoобкури́вшийобкури́вшееобкури́вшаяобкури́вшие
Genitivoобкури́вшегообкури́вшегообкури́вшейобкури́вших
Dativoобкури́вшемуобкури́вшемуобкури́вшейобкури́вшим
Acusativoобкури́вшего, обкури́вшийобкури́вшееобкури́вшуюобкури́вших, обкури́вшие
Instrumentalобкури́вшимобкури́вшимобкури́вшей, обкури́вшеюобкури́вшими
Preposicionalобкури́вшемобкури́вшемобкури́вшейобкури́вших

обкури́ть обкурить

verboperfectivo

Significados

  1. ahumar, fumigar

Conjugación

Futuro
яобкурю́
тыобку́ришь
он / она / онообку́рит
мыобку́рим
выобку́рите
ониобку́рят
Pasado
Masculinoобкури́л
Femeninoобкури́ла
Neutroобкури́ло
Pluralобкури́ли
Imperativo
Singularобкури́
Pluralобкури́те

Participios

presentepasado
Activo—обкури́вший
Pasivo—обку́ренный
presentepasado
Gerundiosобкуря́обкури́в, обкуривши