обку́ривать
verboimperfectivo
Par de aspecto обкури́тьahumar, fumigar
Significados
- ahumar, fumigar
Conjugación
| Presente | |
|---|---|
| я | обку́риваю |
| ты | обку́риваешь |
| он / она / оно | обку́ривает |
| мы | обку́риваем |
| вы | обку́риваете |
| они | обку́ривают |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | обку́ривал |
| Femenino | обку́ривала |
| Neutro | обку́ривало |
| Plural | обку́ривали |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | обку́ривай |
| Plural | обку́ривайте |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | обку́ривающий | обку́ривавший |
| Pasivo | обку́риваемый | — |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | обку́ривая | обкуривав, обкуривавши |