наску́чивать
verboimperfectivo
Par de aspecto наску́читьaburrir, cansar
Significados
- aburrir, cansar
Conjugación
| Presente | |
|---|---|
| я | наску́чиваю |
| ты | наску́чиваешь |
| он / она / оно | наску́чивает |
| мы | наску́чиваем |
| вы | наску́чиваете |
| они | наску́чивают |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | наску́чивал |
| Femenino | наску́чивала |
| Neutro | наску́чивало |
| Plural | наску́чивали |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | наску́чивай |
| Plural | наску́чивайте |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | наску́чивающий | наску́чивавший |
| Pasivo | — | — |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | наску́чивая | наскучивав, наскучивавши |