кома́ндовавший
adjetivo
Significados
- que mandaba, que comandaba
Declinación
| Caso | Masculino | Neutro | Femenino | Plural |
|---|---|---|---|---|
| Nominativo | кома́ндовавший | кома́ндовавшее | кома́ндовавшая | кома́ндовавшие |
| Genitivo | кома́ндовавшего | кома́ндовавшего | кома́ндовавшей | кома́ндовавших |
| Dativo | кома́ндовавшему | кома́ндовавшему | кома́ндовавшей | кома́ндовавшим |
| Acusativo | кома́ндовавшего, кома́ндовавший | кома́ндовавшее | кома́ндовавшую | кома́ндовавших, кома́ндовавшие |
| Instrumental | кома́ндовавшим | кома́ндовавшим | кома́ндовавшей, кома́ндовавшею | кома́ндовавшими |
| Preposicional | кома́ндовавшем | кома́ндовавшем | кома́ндовавшей | кома́ндовавших |