скома́ндовать
verboperfectivo
Par de aspecto кома́ндоватьestar al mando; mandar
Significados
- mandar
- dar una orden
- ordenar, mandar
Conjugación
| Futuro | |
|---|---|
| я | скома́ндую |
| ты | скома́ндуешь |
| он / она / оно | скома́ндует |
| мы | скома́ндуем |
| вы | скома́ндуете |
| они | скома́ндуют |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | скома́ндовал |
| Femenino | скома́ндовала |
| Neutro | скома́ндовало |
| Plural | скома́ндовали |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | скома́ндуй |
| Plural | скома́ндуйте |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | — | скома́ндовавший |
| Pasivo | — | скома́ндованный |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | — | скома́ндовав, скомандовавши |
