заполучи́ть
verboperfectivo
Par de aspecto заполуча́тьconseguir, obtener
Significados
- hacerse con, conseguir
Conjugación
| Futuro | |
|---|---|
| я | заполучу́ |
| ты | заполу́чишь |
| он / она / оно | заполу́чит |
| мы | заполу́чим |
| вы | заполу́чите |
| они | заполу́чат |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | заполучи́л |
| Femenino | заполучи́ла |
| Neutro | заполучи́ло |
| Plural | заполучи́ли |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | заполучи́ |
| Plural | заполучи́те |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | — | заполучи́вший |
| Pasivo | — | заполу́ченный |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | — | заполучи́в, заполучивши |