заполуча́ть
verboimperfectivo
Par de aspecto заполучи́тьhacerse con, conseguir
Significados
- conseguir, obtener
Conjugación
| Presente | |
|---|---|
| я | заполуча́ю |
| ты | заполуча́ешь |
| он / она / оно | заполуча́ет |
| мы | заполуча́ем |
| вы | заполуча́ете |
| они | заполуча́ют |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | заполуча́л |
| Femenino | заполуча́ла |
| Neutro | заполуча́ло |
| Plural | заполуча́ли |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | заполуча́й |
| Plural | заполуча́йте |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | заполуча́ющий | заполуча́вший |
| Pasivo | заполучаемый | — |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | заполуча́я | заполучав, заполучавши |