зака́нчивающий заканчивающий

adjetivo

Significados

  1. que termina, que finaliza

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoзака́нчивающийзака́нчивающеезака́нчивающаязака́нчивающие
Genitivoзака́нчивающегозака́нчивающегозака́нчивающейзака́нчивающих
Dativoзака́нчивающемузака́нчивающемузака́нчивающейзака́нчивающим
Acusativoзака́нчивающего, зака́нчивающийзака́нчивающеезака́нчивающуюзака́нчивающих, зака́нчивающие
Instrumentalзака́нчивающимзака́нчивающимзака́нчивающей, зака́нчивающеюзака́нчивающими
Preposicionalзака́нчивающемзака́нчивающемзака́нчивающейзака́нчивающих

зака́нчивать заканчивать

verboimperfectivo

Significados

  1. completar
  2. terminar
  3. acabar
  4. terminar, acabar

Conjugación

Presente
язака́нчиваю
тызака́нчиваешь
он / она / онозака́нчивает
мызака́нчиваем
вызака́нчиваете
онизака́нчивают
Pasado
Masculinoзака́нчивал
Femeninoзака́нчивала
Neutroзака́нчивало
Pluralзака́нчивали
Imperativo
Singularзака́нчивай
Pluralзака́нчивайте

Participios

presentepasado
Activoзака́нчивающийзака́нчивавший
Pasivoзака́нчиваемый—
presentepasado
Gerundiosзака́нчиваязака́нчивав, заканчивавши