зака́нчивавший
adjetivo
Significados
- que terminaba, que concluíaone who was finishing
Declinación
| Caso | Masculino | Neutro | Femenino | Plural |
|---|---|---|---|---|
| Nominativo | зака́нчивавший | зака́нчивавшее | зака́нчивавшая | зака́нчивавшие |
| Genitivo | зака́нчивавшего | зака́нчивавшего | зака́нчивавшей | зака́нчивавших |
| Dativo | зака́нчивавшему | зака́нчивавшему | зака́нчивавшей | зака́нчивавшим |
| Acusativo | зака́нчивавшего, зака́нчивавший | зака́нчивавшее | зака́нчивавшую | зака́нчивавших, зака́нчивавшие |
| Instrumental | зака́нчивавшим | зака́нчивавшим | зака́нчивавшей, зака́нчивавшею | зака́нчивавшими |
| Preposicional | зака́нчивавшем | зака́нчивавшем | зака́нчивавшей | зака́нчивавших |