зака́нчивавший заканчивавший

adjetivo

Significados

  1. que terminaba, que concluíaone who was finishing

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoзака́нчивавшийзака́нчивавшеезака́нчивавшаязака́нчивавшие
Genitivoзака́нчивавшегозака́нчивавшегозака́нчивавшейзака́нчивавших
Dativoзака́нчивавшемузака́нчивавшемузака́нчивавшейзака́нчивавшим
Acusativoзака́нчивавшего, зака́нчивавшийзака́нчивавшеезака́нчивавшуюзака́нчивавших, зака́нчивавшие
Instrumentalзака́нчивавшимзака́нчивавшимзака́нчивавшей, зака́нчивавшеюзака́нчивавшими
Preposicionalзака́нчивавшемзака́нчивавшемзака́нчивавшейзака́нчивавших

зака́нчивать заканчивать

verboimperfectivo

Significados

  1. completar
  2. terminar
  3. acabar
  4. terminar, acabar

Conjugación

Presente
язака́нчиваю
тызака́нчиваешь
он / она / онозака́нчивает
мызака́нчиваем
вызака́нчиваете
онизака́нчивают
Pasado
Masculinoзака́нчивал
Femeninoзака́нчивала
Neutroзака́нчивало
Pluralзака́нчивали
Imperativo
Singularзака́нчивай
Pluralзака́нчивайте

Participios

presentepasado
Activoзака́нчивающийзака́нчивавший
Pasivoзака́нчиваемый—
presentepasado
Gerundiosзака́нчиваязака́нчивав, заканчивавши