зака́лывать
verboimperfectivo
Par de aspecto заколо́тьapuñalar
Significados
- apuñalar, prender con alfiler
Conjugación
| Presente | |
|---|---|
| я | зака́лываю |
| ты | зака́лываешь |
| он / она / оно | зака́лывает |
| мы | зака́лываем |
| вы | зака́лываете |
| они | зака́лывают |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | зака́лывал |
| Femenino | зака́лывала |
| Neutro | зака́лывало |
| Plural | зака́лывали |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | зака́лывай |
| Plural | зака́лывайте |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | зака́лывающий | зака́лывавший |
| Pasivo | закалываемый | — |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | зака́лывая | закалывав, закалывавши |