доко́нчить
verboperfectivo
Par de aspecto дока́нчиватьacabar, concluir
Significados
- acabar
Conjugación
| Futuro | |
|---|---|
| я | доко́нчу |
| ты | доко́нчишь |
| он / она / оно | доко́нчит |
| мы | доко́нчим |
| вы | доко́нчите |
| они | доко́нчат |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | доко́нчил |
| Femenino | доко́нчила |
| Neutro | доко́нчило |
| Plural | доко́нчили |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | доко́нчи |
| Plural | доко́нчите |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | — | доко́нчивший |
| Pasivo | — | доко́нченный |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | — | доко́нчив, докончивши |