дока́нчивать
verboimperfectivo
Par de aspecto доко́нчитьacabar
Significados
- acabar, concluir
Conjugación
| Presente | |
|---|---|
| я | дока́нчиваю |
| ты | дока́нчиваешь |
| он / она / оно | дока́нчивает |
| мы | дока́нчиваем |
| вы | дока́нчиваете |
| они | дока́нчивают |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | дока́нчивал |
| Femenino | дока́нчивала |
| Neutro | дока́нчивало |
| Plural | дока́нчивали |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | дока́нчивай |
| Plural | дока́нчивайте |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | дока́нчивающий | дока́нчивавший |
| Pasivo | доканчиваемый | — |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | дока́нчивая | доканчивав, доканчивавши |