дока́нчивавший доканчивавший

adjetivo

Significados

  1. que terminaba

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoдока́нчивавшийдока́нчивавшеедока́нчивавшаядока́нчивавшие
Genitivoдока́нчивавшегодока́нчивавшегодока́нчивавшейдока́нчивавших
Dativoдока́нчивавшемудока́нчивавшемудока́нчивавшейдока́нчивавшим
Acusativoдока́нчивавшего, дока́нчивавшийдока́нчивавшеедока́нчивавшуюдока́нчивавших, дока́нчивавшие
Instrumentalдока́нчивавшимдока́нчивавшимдока́нчивавшей, дока́нчивавшеюдока́нчивавшими
Preposicionalдока́нчивавшемдока́нчивавшемдока́нчивавшейдока́нчивавших

дока́нчивать доканчивать

verboimperfectivo

Significados

  1. acabar, concluir

Conjugación

Presente
ядока́нчиваю
тыдока́нчиваешь
он / она / онодока́нчивает
мыдока́нчиваем
выдока́нчиваете
онидока́нчивают
Pasado
Masculinoдока́нчивал
Femeninoдока́нчивала
Neutroдока́нчивало
Pluralдока́нчивали
Imperativo
Singularдока́нчивай
Pluralдока́нчивайте

Participios

presentepasado
Activoдока́нчивающийдока́нчивавший
Pasivoдоканчиваемый—
presentepasado
Gerundiosдока́нчиваядоканчивав, доканчивавши