ута́ивающий
adjective
Meanings
- concealing, hiding, secretive
Declension
| Case | Masculine | Neuter | Feminine | Plural |
|---|---|---|---|---|
| Nominative | ута́ивающий | ута́ивающее | ута́ивающая | ута́ивающие |
| Genitive | ута́ивающего | ута́ивающего | ута́ивающей | ута́ивающих |
| Dative | ута́ивающему | ута́ивающему | ута́ивающей | ута́ивающим |
| Accusative | ута́ивающего, ута́ивающий | ута́ивающее | ута́ивающую | ута́ивающих, ута́ивающие |
| Instrumental | ута́ивающим | ута́ивающим | ута́ивающей, ута́ивающею | ута́ивающими |
| Prepositional | ута́ивающем | ута́ивающем | ута́ивающей | ута́ивающих |
Examples
- Он был утаивающим человеком.He was a secretive person.