ута́ивавший
adjective
Meanings
- concealing, hiding
Declension
| Case | Masculine | Neuter | Feminine | Plural |
|---|---|---|---|---|
| Nominative | ута́ивавший | ута́ивавшее | ута́ивавшая | ута́ивавшие |
| Genitive | ута́ивавшего | ута́ивавшего | ута́ивавшей | ута́ивавших |
| Dative | ута́ивавшему | ута́ивавшему | ута́ивавшей | ута́ивавшим |
| Accusative | ута́ивавшего, ута́ивавший | ута́ивавшее | ута́ивавшую | ута́ивавших, ута́ивавшие |
| Instrumental | ута́ивавшим | ута́ивавшим | ута́ивавшей, ута́ивавшею | ута́ивавшими |
| Prepositional | ута́ивавшем | ута́ивавшем | ута́ивавшей | ута́ивавших |
Examples
- Человек, утаивавший правду, наконец признался.The person who was concealing the truth finally confessed.