уполномо́чить
verbperfective
Aspect partner уполномо́чиватьaccredit; authorize
Meanings
- to authorizefor something-на что
Conjugation
| Future | |
|---|---|
| я | уполномо́чу |
| ты | уполномо́чишь |
| он / она / оно | уполномо́чит |
| мы | уполномо́чим |
| вы | уполномо́чите |
| они | уполномо́чат |
| Past | |
|---|---|
| Masculine | уполномо́чил |
| Feminine | уполномо́чила |
| Neuter | уполномо́чило |
| Plural | уполномо́чили |
| Imperative | |
|---|---|
| Singular | уполномо́чь |
| Plural | уполномо́чьте |
Participles
| present | past | |
|---|---|---|
| Active | — | уполномо́чивший |
| Passive | — | уполномо́ченный |
| present | past | |
|---|---|---|
| Verbal adverbs | — | уполномо́чив, уполномочивши |