уполномо́чивать
verbimperfective
Aspect partner уполномо́читьto authorize
Meanings
- accredit
- authorize
- to authorizefor something-на что
Conjugation
| Present | |
|---|---|
| я | уполномо́чиваю |
| ты | уполномо́чиваешь |
| он / она / оно | уполномо́чивает |
| мы | уполномо́чиваем |
| вы | уполномо́чиваете |
| они | уполномо́чивают |
| Past | |
|---|---|
| Masculine | уполномо́чивал |
| Feminine | уполномо́чивала |
| Neuter | уполномо́чивало |
| Plural | уполномо́чивали |
| Imperative | |
|---|---|
| Singular | уполномо́чивай |
| Plural | уполномо́чивайте |
Participles
| present | past | |
|---|---|---|
| Active | уполномо́чивающий | уполномо́чивавший |
| Passive | уполномо́чиваемый | — |
| present | past | |
|---|---|---|
| Verbal adverbs | уполномо́чивая | уполномочивав, уполномочивавши |