проро́чить пророчить

verbimperfective

Meanings

  1. prophesy, predict

Conjugation

Present
япроро́чу
тыпроро́чишь
он / она / онопроро́чит
мыпроро́чим
выпроро́чите
онипроро́чат
Past
Masculineпроро́чил
Feminineпроро́чила
Neuterпроро́чило
Pluralпроро́чили
Imperative
Singularпроро́чь
Pluralпроро́чьте

Participles

presentpast
Activeпроро́чащийпроро́чивший
Passiveпророчимыйпророченный
presentpast
Verbal adverbsпроро́чапророчив, пророчивши