напроро́чить
verbperfective
Meanings
- to foretell, to prophesy, to predict
Conjugation
| Future | |
|---|---|
| я | напроро́чу |
| ты | напроро́чишь |
| он / она / оно | напроро́чит |
| мы | напроро́чим |
| вы | напроро́чите |
| они | напроро́чат |
| Past | |
|---|---|
| Masculine | напроро́чил |
| Feminine | напроро́чила |
| Neuter | напроро́чило |
| Plural | напроро́чили |
| Imperative | |
|---|---|
| Singular | напроро́чь |
| Plural | напроро́чьте |
Participles
| present | past | |
|---|---|---|
| Active | — | напроро́чивший |
| Passive | — | напроро́ченный |
| present | past | |
|---|---|---|
| Verbal adverbs | — | напроро́чив, напроро́чивши |
Examples
- Он напророчил великую беду.He foretold great trouble.