погреша́вший
adjective
Meanings
- erring, sinning
Declension
| Case | Masculine | Neuter | Feminine | Plural |
|---|---|---|---|---|
| Nominative | погреша́вший | погреша́вшее | погреша́вшая | погреша́вшие |
| Genitive | погреша́вшего | погреша́вшего | погреша́вшей | погреша́вших |
| Dative | погреша́вшему | погреша́вшему | погреша́вшей | погреша́вшим |
| Accusative | погреша́вшего, погреша́вший | погреша́вшее | погреша́вшую | погреша́вших, погреша́вшие |
| Instrumental | погреша́вшим | погреша́вшим | погреша́вшей, погреша́вшею | погреша́вшими |
| Prepositional | погреша́вшем | погреша́вшем | погреша́вшей | погреша́вших |
Examples
- Он был погрешавший человек, но всегда старался исправиться.He was an erring man, but always tried to correct himself.