отри́нутый отринутый

adjective

Meanings

  1. rejected

Declension

CaseMasculineNeuterFemininePlural
Nominativeотри́нутыйотри́нутоеотри́нутаяотри́нутые
Genitiveотри́нутогоотри́нутогоотри́нутойотри́нутых
Dativeотри́нутомуотри́нутомуотри́нутойотри́нутым
Accusativeотри́нутыйотри́нутоеотри́нутуюотри́нутые
Instrumentalотри́нутымотри́нутымотри́нутойотри́нутыми
Prepositionalотри́нутомотри́нутомотри́нутойотри́нутых
Short formотри́нутотри́нутоотри́нутаотри́нуты

отри́нуть отринуть

verbperfective

Meanings

  1. to reject

Conjugation

Future
яотри́ну
тыотри́нешь
он / она / оноотри́нет
мыотри́нем
выотри́нете
ониотри́нут
Past
Masculineотри́нул
Feminineотри́нула
Neuterотри́нуло
Pluralотри́нули
Imperative
Singularотри́нь
Pluralотри́ньте

Participles

presentpast
Active—отри́нувший
Passive—отри́нутый
presentpast
Verbal adverbs—отри́нув, отринувши

Related words