конча́вший
adjective
Meanings
- finishing, ending, completing
Declension
| Case | Masculine | Neuter | Feminine | Plural |
|---|---|---|---|---|
| Nominative | конча́вший | конча́вшее | конча́вшая | конча́вшие |
| Genitive | конча́вшего | конча́вшего | конча́вшей | конча́вших |
| Dative | конча́вшему | конча́вшему | конча́вшей | конча́вшим |
| Accusative | конча́вшего, конча́вший | конча́вшее | конча́вшую | конча́вших, конча́вшие |
| Instrumental | конча́вшим | конча́вшим | конча́вшей, конча́вшею | конча́вшими |
| Prepositional | конча́вшем | конча́вшем | конча́вшей | конча́вших |
Examples
- Кончавший работу студент спешил домой.The student who was finishing work hurried home.