прика́нчивать
verbimperfective
Aspect partner прико́нчитьfinish off
Meanings
- finish off
Conjugation
| Present | |
|---|---|
| я | прика́нчиваю |
| ты | прика́нчиваешь |
| он / она / оно | прика́нчивает |
| мы | прика́нчиваем |
| вы | прика́нчиваете |
| они | прика́нчивают |
| Past | |
|---|---|
| Masculine | прика́нчивал |
| Feminine | прика́нчивала |
| Neuter | прика́нчивало |
| Plural | прика́нчивали |
| Imperative | |
|---|---|
| Singular | прика́нчивай |
| Plural | прика́нчивайте |
Participles
| present | past | |
|---|---|---|
| Active | прика́нчивающий | прика́нчивавший |
| Passive | приканчиваемый | — |
| present | past | |
|---|---|---|
| Verbal adverbs | прика́нчивая | приканчивав, приканчивавши |