доко́нчить
verbperfective
Aspect partner дока́нчиватьfinish, end
Meanings
- finish, end
Conjugation
| Future | |
|---|---|
| я | доко́нчу |
| ты | доко́нчишь |
| он / она / оно | доко́нчит |
| мы | доко́нчим |
| вы | доко́нчите |
| они | доко́нчат |
| Past | |
|---|---|
| Masculine | доко́нчил |
| Feminine | доко́нчила |
| Neuter | доко́нчило |
| Plural | доко́нчили |
| Imperative | |
|---|---|
| Singular | доко́нчи |
| Plural | доко́нчите |
Participles
| present | past | |
|---|---|---|
| Active | — | доко́нчивший |
| Passive | — | доко́нченный |
| present | past | |
|---|---|---|
| Verbal adverbs | — | доко́нчив, докончивши |