дока́нчивать
verbimperfective
Aspect partner доко́нчитьfinish, end
Meanings
- finish, end
Conjugation
| Present | |
|---|---|
| я | дока́нчиваю |
| ты | дока́нчиваешь |
| он / она / оно | дока́нчивает |
| мы | дока́нчиваем |
| вы | дока́нчиваете |
| они | дока́нчивают |
| Past | |
|---|---|
| Masculine | дока́нчивал |
| Feminine | дока́нчивала |
| Neuter | дока́нчивало |
| Plural | дока́нчивали |
| Imperative | |
|---|---|
| Singular | дока́нчивай |
| Plural | дока́нчивайте |
Participles
| present | past | |
|---|---|---|
| Active | дока́нчивающий | дока́нчивавший |
| Passive | доканчиваемый | — |
| present | past | |
|---|---|---|
| Verbal adverbs | дока́нчивая | доканчивав, доканчивавши |